Kako se igra pantomima: istorija, pravila i saveti za idealnu partiju

Pantomima je jedna od onih igara koje je odigrao skoro svako, ali malo ko zna da njeni koreni sežu preko dve hiljade godina unazad, do pozorišnih scena antičkog Rima. Ovaj tekst prolazi kroz celu priču, odakle dolazi, kako je postala društvena igra, i kompletna pravila da tvoje sledeće druženje prođe bez svađe oko toga šta sme, a šta ne sme da se pokazuje.

Od antičke scene do salona

Reč "pantomima" dolazi od grčke reči pantomimos, što znači otprilike "onaj koji oponaša sve". U starom Rimu, poseban izvođač zvan pantomimus izvodio je mitske i tragične priče potpuno bez govora, samo pokretima tela i uz pomoć maske, dok bi hor u pozadini pevao ili recitovao priču uz pratnju orkestra. Ova umetnost postala je posebno popularna za vreme cara Avgusta i ostala cenjena vekovima kroz Rimsko Carstvo.

Igra kakvu danas poznajemo, međutim, nema direktnu vezu sa rimskim pantomimusom, nego potiče iz sasvim drugog pravca: francuskih salonskih zabava, vekovima kasnije.

Kako je "šarada" postala pantomima

Reč "charade" (šarada) prvi put se pojavljuje u engleskom jeziku oko 1776. godine, preuzeta iz francuskog. Izvori se ne slažu potpuno oko tačnog veka nastanka: neki pominju francuske salone već u 16. veku, dok drugi smeštaju pravi procvat igre u 18. vek, među francuskom aristokratijom. Ono oko čega se izvori slažu jeste da originalna šarada uopšte nije uključivala glumu. Bila je to verbalna zagonetka u kojoj bi jedna osoba opisala svaki slog reči zasebnom rimovanom naznakom, a ostali bi pogađali celu reč.

Igra je prešla Kanal u Englesku, gde je do 1791. već bila dovoljno popularna da se objavljuju cele zbirke šarada. Tek u 19. veku, u viktorijanskim salonima, šarada je poprimila oblik bliži današnjem: podeljena na tri dela, prvo nema gluma (otuda i naziv "pantomima" za taj deo), zatim govorna naznaka kategorije, i na kraju govoreno rešenje. Igralo se tematski, uz kostime i rekvizite, oko poznatih književnih dela, istorijskih događaja ili izreka.

Potpuno nema, brza verzija kakvu igramo danas razvila se tek u 20. veku u Sjedinjenim Državama. Jedna priča pripisuje njenu popularizaciju umetnici Neisi Mekmejn sredinom 1930-ih, iako je taj podatak sporan i teško ga je sa sigurnošću potvrditi. Ono što je sigurnije jeste da je upravo ta brza, potpuno nema verzija kasnije inspirisala televizijske kvizove poput američkog "Pantomime Quiz", a preko njih se proširila po celom svetu, uključujući i lokalne verzije koje su se emitovale širom Evrope i Australije.

Osnovna pravila

1. Podelite se u dva ili više timova.
2. Jedan igrač iz tima izvlači pojam (najlakše preko generatora reči) i mora ga prikazati isključivo pokretima, mimikom i gestovima, bez ijedne izgovorene reči, bez pevušenja i bez pokazivanja na predmete ili osobe u prostoriji kao rešenje.
3. Tim ima ograničeno vreme, obično 60 do 90 sekundi, da pogodi pojam. Svaki pogodak nosi poen.
4. Igrač koji glumi sme da odmahne glavom ili klimne kao potvrdu ili odbijanje pogotka svog tima, ali ništa više od toga.
5. Kad vreme istekne ili tim pogodi pojam, red dolazi na sledeći tim.
6. Pobeđuje tim sa najviše poena nakon dogovorenog broja rundi.

Standardni znakovi

Kroz decenije igranja razvio se skup gestova koje većina igrača prepoznaje, bez obzira gde igraju. Vredi ih dogovoriti pre prve runde:

• Broj reči u pojmu: podigni onoliko prstiju
• Koja je reč po redu: pokaži taj broj prstiju, pa pokaži rukom da glumiš baš tu reč
• Broj slogova u reči: položi taj broj prstiju na podlakticu
• "Zvuči kao": povuci se za uvo
• "Kraća ili duža reč od one koju je tim upravo rekao": raširi ili skupi ruke
• "Cela fraza odjednom": kružno pokaži rukom celu grupu ljudi

Kategorije i težina

Klasične kategorije su filmovi, knjige, poslovice i zanimanja, ali za igru sa generatorom reči lako biraš i po sopstvenom ukusu: konkretne stvari (životinje, predmeti, hrana) su lakše za početnike, dok apstraktni pojmovi (osećanja, stanja) traže više kreativnosti i drže igru zanimljivom kad ekipa uhvati ritam.

Najčešće greške

Najveći broj svađa nastaje oko toga šta je "dozvoljeno" usred runde, ne pre nje. Par pravila vredi dogovoriti unapred, ne dok neko već stoji nasred sobe mašući rukama:

• Dogovorite unapred da li smeju da se koriste standardni znakovi iz prošlog dela ili ekipa igra "na divlje", bez ikakvih pravila
• Odredite fiksno vreme po rundi i držite se toga, umesto da ga produžavate kad tim "skoro pogodi"
• Zabranite bilo kakav zvuk, uključujući pucketanje prstima kao ritam ili oponašanje životinjskih zvukova. Ako igra dopušta zvukove, to više nije prava pantomima

Bonus: iste reči za crtanje

Ako ekipa voli i olovku više od glume, iste reči koje generator izvuče za pantomimu odlično rade i za Pictionary, igru gde se pojam crta umesto glumi. O tome uskoro pišemo poseban tekst.

Pantomima je preživela dve hiljade godina promena, od rimske scene do francuskog salona, pa sve do dnevne sobe u kojoj je večeras igraš. Tajna zašto je i dalje zabavna nije se promenila ni malo: dobra ekipa, jasna pravila, i neko ko je spreman da ispadne smešan zbog pojma "žirafa".