Igre za žurku bez ijednog rekvizita: samo ljudi i glas

Ponekad ekipa poželi igru baš u trenutku kad niko nema pri sebi ništa, ni kockice, ni papir, ni telefon sa dovoljno baterije. Ovih šest igara traže samo ljude i glas, savršeno za auto, čekaonicu, plažu ili bilo koji trenutak kad se društvo dosađuje bez ikakve opreme u blizini.

20 pitanja

Jedan igrač smisli pojam, ostali postavljaju pitanja na koja se odgovara samo sa "da" ili "ne", pokušavajući da pogode o čemu je reč unutar 20 pitanja. Standardna prva kategorija pitanja je "životinja, biljka ili mineral", da suzi polje pre preciznijih pitanja.

Igra je iznenađujuće stara i, uprkos uvreženom mišljenju, uopšte nije izvorno američka: dokumentovano ju je igrao britanski premijer George Canning još 1823., a škotski učitelj William Fordyce Mavor opisao ju je u priručniku za društvene igre 1829. Pravu slavu doživela je kao američka radijska emisija koja je krenula u etar 2. februara 1946., gde su slušaoci slali predloge pojmova, a Čerčilova cigara bila je najčešće poslati predmet za pogađanje. U Mađarskoj se igra zove Barkohba, po legendi o špijunu kome su odsekli jezik pa je mogao samo da klima ili odmahuje glavom odgovarajući na pitanja vođe ustanka Bar Kohbe.

Dve istine i jedna laž

Svako naizmenično kaže tri tvrdnje o sebi, dve istinite i jednu izmišljenu, a ostali glasaju koja je laž. Odličan ledolomac za društvo koje se tek upoznaje, jer primorava ljude da podele nešto konkretno o sebi umesto praznog "pa, ništa posebno" na pitanje kako su.

Šta sam ja?

Jedan igrač smisli poznatu osobu ili lik, ostali postavljaju pitanja da pogode ko je u pitanju, slično 20 pitanja ali fokusirano isključivo na ljude, stvarne ili izmišljene. Za veću zabavu, ograniči kategoriju unapred (samo glumci, samo likovi iz crtanih filmova, samo istorijske ličnosti). Pročitaj i naš detaljan tekst o ovoj igri, uključujući njeno pravo poreklo.

Kategorije (Bzzz)

Neko izabere kategoriju (države, voće, imena, marke automobila) i slovo azbuke, a igrači naizmenično nabrajaju stvari iz te kategorije koje počinju tim slovom, bez ponavljanja i bez dugog razmišljanja. Ko zapne ili ponovi već rečeno, ispada iz runde.

Priča u krugu

Prvi igrač kaže jednu rečenicu koja započinje priču, sledeći dodaje svoju rečenicu nastavljajući je, i tako redom oko kruga. Rezultat je skoro uvek apsurdan, i upravo je to poenta. Nema pravila o tome kuda priča mora da ide, jedino pravilo je da svaka rečenica mora da ima smisla nastavljajući onu pre nje.

Pokvareni telefon

Prvi igrač šapne kratku rečenicu susedu, taj isto prenese sledećem, i tako do kraja kruga, gde poslednji igrač naglas kaže šta je čuo. Razlika između originalne i finalne rečenice obično je zabavno drastična. Eksperiment u londonskom Science Museumu 2011. pokazao je da poruka koja prođe kroz više od 50 ljudi zadrži samo 4 procenta izvornog sadržaja, naučna potvrda onoga što svako dete već zna iz igre u dvorištu.

Bonus: Ja nikad nisam

Ova igra zaslužuje sopstveni detaljan vodič (uskoro na blogu), ali ukratko: igrači naizmenično govore nešto što nikad nisu uradili, a svi koji jesu to uradili moraju to nekako da pokažu (spuste prst, popiju gutljaj, šta god se dogovorite unapred). Odlična za bolje upoznavanje ekipe, uz dozu iznenađenja.

Nijedna od ovih igara ne traži ništa osim ljudi voljnih da učestvuju, što ih čini idealnim rezervnim planom kad veče krene neplanirano. Zapamti bar dve od njih, i nikad više nećeš biti ta ekipa koja sedi u tišini čekajući da neko smisli šta da rade.