Dixit pravila igre

Cilj igre nije da svi pogode tvoju kartu, niti da niko ne pogodi, nego nešto mnogo suptilnije između to dvoje. Ta jedna rečenica objašnjava zašto je Dixit i posle skoro dve decenije i dalje jedna od najpametnijih igara zasnovanih na pričanju priča, i zašto vredi razumeti tačna pravila pre prve partije.

Odakle potiče

Francuski dizajner Žan-Luj Rubira, po zanimanju dečji terapeut, napravio je Dixit 2008. godine, uz saradnju izdavača Libellud i ilustratorke Mari Kardua čije su snolike slike postale zaštitni znak igre. Ime igre dolazi od latinske reči koja znači "rekao je", odabrane jer cela igra počiva na jednoj osobi koja izgovori nešto dvosmisleno dok ostali pokušavaju da dešifruju značenje. Rubira je želeo igru koju mogu da igraju i deca koja tek uče da čitaju, što objašnjava zašto igra gotovo uopšte ne zavisi od pismenosti. Nagrada Spiel des Jahres 2010. potvrdila je da je uspeo u tome.

Osnovni princip igre

Svaki igrač drži šest karata sa apstraktnim ilustracijama u ruci. Jedan igrač je "pripovedač" te runde, bira jednu kartu i izgovara reč, rečenicu ili čak zvuk koji ga asocira na tu sliku, bez da je pokazuje ostalima. Svi ostali potajno biraju kartu iz svoje ruke koja im najbolje odgovara tom opisu, sve karte se pomešaju i otvore, i svi glasaju za onu koju misle da je pripovedačeva.

Sistem bodovanja koji čini srž igre

Ovde igra pokazuje svoju pravu pamet: ako svi pogode tačnu kartu, pripovedač ne dobija ništa. Ako niko ne pogodi, opet ne dobija ništa. Bodovi za pripovedača dolaze samo kad bar neko, ali ne svi, pogodi tačno, tri boda za pripovedača i za svakog ko je pogodio. Dodatan bod ide svakome čiju su kartu drugi pogrešno izabrali kao pripovedačevu, nagrada za ubedljivu, ali pogrešnu opciju.

Saveti za bolju partiju

Najveća greška početnika je davanje previše očiglednog opisa, jer tačan pogodak svih donosi isti rezultat kao da niko nije pogodio, nula bodova. Vremenom naučiš kako svaki igrač za stolom razmišlja, što ti pomaže i kad pogađaš tuđe opise i kad biraš svoju "mamac" kartu kao pripovedač. Igra radi sa troje igrača, ali prava magija dolazi sa pet ili šest za stolom, kad broj mogućih tumačenja iste slike naraste dovoljno da svaka runda donese iznenađenje.

Retko koja igra nagrađuje suptilnost kao Dixit, gde je najbolji potez ponekad reći nešto namerno dvosmisleno. Pravila ne zavise od brojeva ni strategije u klasičnom smislu, samo od toga koliko dobro poznaješ ljude sa kojima igraš.